|
|
|
 | Den Braun | Svetski fenomen No 1 |
Den Braun je autor brojnih bestselera, uključujući i Da Vinčijev kod, jedan od najprodavanijih romana svih vremena. U prvoj nedelji prodaje, Da Vinčijev kod je ostvario nezabeležen uspeh i zaseo na prvo mesto liste bestselera Njujork Tajmsa, istovremeno izbijajući na vrh listi Vol strit žurnala, Pablišers viklija i San Francisko kronikla. Knjiga je kasnije zauzela prvo mesto i na svim ključnim listama bestselera u svetu. Početkom 2004, sva četiri romana Dena Brauna su u istoj nedelji zauzimala mesta na Tajmsovoj top-listi. U svetu je dosad prodato 40 miliona primeraka ove knjige. I na prostorima bivše Jugoslavije dela Dena Brauna doživljavaju prodaju i pažnju medija kakva nije upamćena zadnjih desetak godina. Da Vinčijev kod je dobio nagradu Zlatni bestseler za stranu knjigu godine od istoimene TV emisije. Kolumbija pikčers je maja 2005. počela snimanje filma po Da Vinčijevom kodu. Film režira oskarovac Ron Hauard (Blistavi um), a glavne uloge su poverene Tomu Henksu (Robert Langdon) i Odri Tatu (Sofi Nevo). Svetska premijera filma je maja 2006.
Romani su mu prevedeni na više od 40 jezika.
Den Braun je završio koledž Amherst i akademiju Filips Ekseter, na kojoj je predavao engleski, pre nego što se potpuno posvetio pisanju. Njegovo zanimanje za kriptografiju i tajne državne agencije navelo ga je da napiše svoj prvi roman, Digitalna tvrđava, koji je brzo izbio na prvo mesto eBook top-liste. Roman istražuje tanku liniju između građanske privatnosti i nacionalne bezbednosti. Braunov sledeći roman tehno-triler, Tačka prevare, bavi se sličnim pitanjima morala u politici, nacionalnoj bezbednosti i državnim tajnama.
Web stranica autora: http://www.danbrown.com/
Dostupne knjige: Da Vinčijev kod, Anđeli i demoni, Tačka prevare, Digitalna tvrđava, Da vinčijev kod | |
| Aleksej Ivanov |
Aleksej Ivanov rođen je 1969. godine u Permu, u porodici inženjera brodogradnje. Studirao je žurnalistiku na Uralskom univerzitetu u Sverdlovsku, ali je diplomirao na Fakultetu istorije umetnosti. Upravo tih godina debitovao je kao pisac – na stranicama časopisa „Uralski tragač“ objavio je svoju prvu pripovetku. Vrativši se u Perm, Ivanov je promenio nekoliko zanimanja: radio je kao čuvar, učitelj, novinar, predavač na univerzitetu, potom i kao turistički vodič, što je i podstaklo njegovo intresovanje za geografiju, istoriju, običaje i kulturu Permske oblasti. Dok je pisao roman „Srce tajge“, osnovao je Dečji muzej zavičajne umetnosti. Godine 2003. u Permu, objavio je prvu autorsku knjigu. Tri puta je nominovan za nagradu „Nacionalni bestseler“. 2006. godine na Međunarodnom sajmu knjiga u Moskvi za roman "Zlato bune" dobio je priznanje za roman godine od Ministarstva kulture Rusije. Laureat je književnih priznanja Euridika!, Start, nagrade D. N. Mamina-Sibirjaka, nagrade P. P. Bažova i nagrade Lav Nikojalevič Tolstoj.
Dostupne knjige: Srce tajge | |
| Daglas Preston & Linkoln Čajld |
Daglas Preston, redovni saradnik časopisa Njujorker, radio je u Američkom prirodnjačkom muzeju i predavao engleski na univerzitetu Prinston. Preston je ekspert za jahanje i prokrstario je na konju hiljade milja američkim Zapadom, prateći stare staze Indijanaca i pionira. Autor je bestselera Kodeks i Kanjon dinosaurusa.
Linkoln Čajld je radio kao priređivač i sistemski analitičar, a objavio je mnogobrojne antologije priča o duhovima, kao i priča horora i fantastike.
Preston i Čajld su ko-autori niza bestselera, među kojima su najpoznatiji The Relic (Relikvija), Thunderhead (Olujni oblak) i Ice Limit (Ledena granica). | |
| Dž. R. R. Tolkin |
Džon Ronald Rejl Tolkin
Život i delo
1892. Džon Ronald Rejl se rodio 3. januara u Blumfontejnu u Južnoj Africi. Roditelji su mu bili Englezi. Brat Hilari se rodio 1894.
1895. Majka, Mejbel Tolkin, vodi decu nazad u Birmingem u Engleskoj. Otac, Artur Tolkin, umire u Africi.
1900. Ronald kreće u osnovnu školu King Edvard.
1904. Majka umire od dijabetesa u 34. godini.
1905. Braća se sele u dom svoje tetke u Birmingemu.
1908. Ronald upisuje prvi semestar na Oksfordu.
1914. Ronald se veri sa svojom ljubavlju iz detinjstva, Edit Brat. Sa početkom I svetskog rata vraća se u Oksford da završi studije.
1915. Postiže najbolje rezultate na ispitu iz engleskog jezika i literature. Prijavljuje se u lankaširske strelce.
1916. Ženi se sa Edit Brat. Odlazi u rat u Francusku. Učestvuje u bici na Somi kao drugi poručnik. Vraća se u Englesku povređen udarom granate.
1917. Tokom oporavka počinje da piše Silmarilion. Rađa mu se prvi sin Džon.
1918. Unapređen je u prvog poručnika i smešten u Stafodširu. Rat se završava. Vraća se sa porodicom u Oksford i pridružuje se redakciji Novog engleskog rečnika (New English Dictionary).
1919. Radi kao honorarni profesor u Oksfordu.
1920. Dobija posao lektora na Katedri za engleski na Univerzitetu u Lidsu. Rađa mu se drugi sin Majkl.
1924. Postaje profesor engleskog jezika na Univerzitetu u Lidsu. Rađa mu se treći sin Kristofer.
1925. Tolkin i E. V. Gordon objavljuju knjigu Sir Gavejn i Zeleni vitez. Tolkin je postavljen za profesora Anglosaksonske katedre u Oksfordu.
1926. Počinje njegovo druženje sa K. S. Luisom.
1929. Rađa mu se ćerka Prisila.
1936. Tolkin završava Hobita i održava svoje predavanje Beovulf: čudovišta i kritičari.
1937. Hobit je objavljen. Tolkin započinje sa pisanjem nastavka, iz čega nastaje Gospodar prstenova.
1939. Tolkin drži predavanje na temu Vilinskih priča. Tokom ratnih godina on neumorno radi na Gospodaru prstenova.
1945. Rat se završava. Tolkin je izabran za profesora engleskog jezika i književnosti na Oksfordu.
1947. Deo rukopisa Gospodara prstenova je poslat izdavačima.
1948. Gospodar prstenova je završen.
1949. Objavljen je Farmer Gil od Buta.
1954. Objavljena su prva dva toma Gospodara prstenova.
1955. Objavljen je treći tom Gospodara prstenova.
1959. Dž. R. R. Tolkin se povlači sa profesorskog mesta u penziju.
1962. Pojavljuju se Avanture Toma Bombadila.
1964. Objavljeno je Drvo i List.
1965. Pojavom američkog izdanja Gospodara prstenova započinje kult ovog romana.
1967. Objavljen je Kovač iz Velikog Vutona i Put bez kraja.
1968. Tolkinovi se sele u Pul kod Bornmauta.
1971. Edit Tolkin umire u 82. godini.
1972. Tolkin se vraća u Oksford i prima priznanje od same kraljice.
1973. Džon Ronald Rejl Tolkin umire 2. septembra u 81. godini.
Posthumna izdanja:
1976. Pesma Božić Bate
1977. Silmarilion
1980. Nedovršene priče o Numenoru i Srednjoj zemlji
1981. Pisma Dž. R. R. Tolkina
1982. Gospođa Blis
1983. Čudovišta i kritičari i drugi eseji
Istorija Srednje zemlje: Knjiga izgubljenih priča
1984. Istorija Srednje zemlje: Knjiga izgubljenih priča – drugi deo
1985. Istorija Srednje zemlje: Balade Belerijanda
1986. Istorija Srednje zemlje: Stvaranje Srednje zemlje
1987. Istorija Srednje zemlje: Izgubljeni put i drugi spisi
1988. Istorija Srednje zemlje: Povratak senke
1989. Istorija Srednje zemlje: Izdaja Izengrada
Istorija Srednje zemlje: Rat za prsten | |
| Ken Folet |
| Ketrin Nevil |
Ketrin Nevil je jedna od najuspešnijih poslovnih žena u američkom bankarstvu i biznisu uopšte, ali i vredan pisac koji svoje romane promišlja više godina, proučavajući ogromnu građu i sklapajući kockice višeslojnih nivoa tih izuzetnih trilera. Do sada je Ketrin Nevil napisala tri romana: Osmica, Proračunati rizik i Magični krug, koje karakteriše duboka prožetost istorijskim događajima, do u tančina proučenim, proživljenim, i predstavljenim toliko nadahnuto i pripovedački vešto da čitalac ostaje bez daha.
Svet knjiga Vašington Posta nazvao je bestseler roman Ketrin Nevil Osmica "feminističkim odgovorom na Otimače izgubljenog kovčega".
O svojim romanima Ketrin Nevil govori: "Drevni filozofi su verovali u četiri osnovna tvoračka elementa od kojih je sačinjena sveukupna materija: zemlja, vazduh, vatra i voda. Proračunati rizik je moja knjiga zemlje koja se bavi finansijama i bankarstvom, materijalnim svetom. Osmica je knjiga vazduha ili knjiga duhovnosti. Magični krug je knjiga vode, knjiga o dobu na izmaku, prelasku iz ere riba u eru vodolije čiji je simbol vodonoša. A moja naredna knjiga, o strasti umetničkog stvaralaštva, biće moja knjiga vatre."
Ketrin Nevil sakuplja građu za novi roman koji će govoriti o slikarima (u fokusu su Rubens, El Greko i Karavađo)...
Dostupne knjige: Proračunati rizik, Magični krug, Osmica | |
| Mihael Ende |
Mihael Ende rođen je 1929. godine kao sin Edgara Endea, jednog od prvih nemačkih nadrealističkih slikara. U početku je bio opčinjen pozorištem i želeo da postane glumac, međutim, nakon završene pozorišne škole, kratko se bavio glumom. Usledio je period traganja. Ende se oprobao u više raznovrsnih zanimanja. Jedno vreme pisao je tekstove za kabare i bio upravnik Narodnog pozorišta u Minhenu, da bi se potom skrasio kao filmski kritičar Bavarskog radija. Pomalo razočaran brehtovskim strujanjima u teatru, okreće se književnosti za decu. Već je njegov prvi roman Džim Dugme i Lukas mašinovođa, (objavljen 1960. godine) postigao veliki uspeh. Bio je dobro primljen i od strane publike i od strane kritike. Usledile su televizijske i radijske adaptacije. Finansijski stabilizovan, Mihael Ende pokušava još jednom da se vrati pozorištu, međutim, njegov komad Nasledna igra nije naišao na razumevanje. Seli se u Italiju u okolinu Rima i u potpunosti se posvećuje pisanju. Godine 1973. izlazi roman Momo, savremena bajka, a potom sledi njegovo najznačajnije delo Beskrajna priča (1979), koje mu donosi međunarodnu slavu. Slede Mađioničarska bajka (1982), Ogledalo u ogledalu (1986), Ofelijino pozorište senki (1988) i njegov poslednji roman – Satanogenioznoalkohlični punč želja (Der satanarchaolugenialkohollische Wunschpunsch) – (1989).
Godine 1984. snimljena je prva filmska verzija Beskrajne priče. Mihael Ende je bio nezadovoljan prevelikim odstupanjem od knjige. Nakon četrnaest godina odsustvovanja, 1985. godine vratća se u Nemačku. Naredne godine i Momo je ekranizovana.
Umro je 29. avgusta 1995. godine u Štutgartu od raka želuca.
Pored Beskrajne priče na srpski jezik su prevedeni Momo (Nolit, 1989) i Ogledalo u ogledalu (Esotheria, 1998).
Solarisovo izdanje Beskrajne priče priređeno je prema originalnom konceptu samog autora, štampano je u dve boje, crvenoj i zelenoj, pri čemu crvena simbolizuje realnost a zelena fantaziju. Ovakav pristup je dosledno sproveden i kroz ilustracije Ivice Stevanovića rađene namenski za ovo izdanje.
Dostupne knjige: Beskrajna priča | |
| Patrik Ziskind |
Autor knjiga Parfem i Golub, takođe i nekoliko dramskih tekstova.
Autor ne želi da saopšti podatke o svome životu.
Dostupne knjige: Parfem | |
|
|
|
